Zabrinutost u Evropi izaziva mogućnost da se taj prekid snabdevanja gasom produži, prenosi Rojters.
Navodi i da je Rusija već smanjila protok kroz gasovod na 40 odsto kapaciteta u junu i na 20 odsto u julu.
Takođe je prekinuto snabdevanje ruskim gasom nekoliko evropskih zemalja, kao što su Bugarska, Danska, Finska, Holandija i Poljska i smanjen protok preko drugih gasovoda otkako je Moskva pokrenula “specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini”.
Rusija inače snabdeva oko 40 odsto evropskog prirodnog gasa, uglavnom gasovodom, a isporuke prošle godine bile su oko 155 milijardi kubnih metara.
Preko Ukrajine gas ide uglavnom u Austriju, Italiju, Slovačku i druge istocnoevropske zemlje.
Ukrajina je zatvorila tranzitni gasovod Sohranovka koji prolazi kroz teritoriju koju je, navodi Rojters, okupirala Rusija na istoku zemlje.
Evropske zemlje traže alternativno snabdevanje, ukljucujući neke koje je prekinula Rusija nakon što je odbila zahtev koji plaćaju u rubljama.
Drugima uključujući Nemačku potreban je i dalje ruski gas i pokušavaju da dopune skladište gasa pre zime.
Alternativni putevi ka Evropi koji ne idu preko Ukrajine uključuju gasovod Jamal-Evropa, koji prelazi Belorusiju i Poljsku do Nemačke.
Gasovod Jamal-Evropa ima kapacitet od 33 milijarde kubnih metara, oko šestine ruskog gasa koji se izvozi u Evropu.
Neke zemlje imaju alternativne opcije snabdevanja, a evropska gasna mreža je povezana tako da se snabdevanje može deliti, iako je svetsko tržište gasa bilo tesno i pre ukrajinske krize.
