ŠOK! Šta se krije iza Putinovog obraćanja i najave pripajanja Donbasa!

Posle uspešne septembarske kontraofanzive ukrajinske vojske na severoistočnom frontu oko Harkova i daljeg napredovanja ka glavnom proruskom separatističkom sedištu Luganska, Moskvi se žuri da održi „referendum“ o aneksiji Donbasa i Hersona. u Rusiju, na području gde ukrajinske snage beleže skromnije, ali važne pozitivne rezultate.

Tako su se lideri luganske i donjecke paradržave Leonid Pasečnik i Denis Pušilin „dogovorili” o sprovođenju referenduma o prisajedinjenju Rusiji. Dmitrij Medvedev, jedan od najbližih saradnika Vladimira Putina, odmah je pozdravio „inicijativu“ i izjavio da je to „uspostavljanje istorijske pravde“, da „referendum u Donbasu menja geostrateški razvoj Rusije, ali i sveta“ i da to je „proces koji niko ne može da zaustavi”.

Iako su čelnici fantomskih tvorevina rekli da je „još rano govoriti o datumu“, zamenik predsednika Komiteta Zajednice nezavisnih država (ZND) ruske Dume Viktor Vodolacki je izjavio da će referendum „potrajati mesto ove jeseni“ jer neće kasniti . Moskovski list Komerstant navodi, pozivajući se na Pasečnika, da će referendum biti održan od 23. do 27. septembra.

Podsetimo, još u proleće se govorilo da će famozni referendumi biti održani početkom septembra, ali je očigledno da Kremlj, posle vojnih neuspeha, neće još dugo čekati i da će proglasiti aneksiju, a ne samo od oblasti koje vojno kontrolišu, već od svih oblasti koje odražavaju.

Prilično je značajno da će se večeras ruski predsednik Vladimir Putin obratiti naciji. Spekuliše se da će to biti najvažniji govor ruskog lidera od početka invazije, nema sumnje da će govoriti o referendumu, a spekuliše se da će proglasiti punu mobilizaciju ruske vojske za rat u Ukrajini.

Zašto se sada želi što pre proglasiti aneksiju tih oblasti? Prvo, zato što situacija na terenu nije povoljna, a drugo, i možda još važnije, da bi se borbe na tom području tada proglasile „direktnim ukrajinskim napadom na rusku teritoriju“.

Možda bi bila pretpostavka da je Vladimir Putin, zbog „ugroženosti ruske teritorije i stanovništva“ – podsetimo, Rusija još pre rata davala rusko državljanstvo stanovnicima tih paradržavnih jedinica i da je na okupiranim teritorijama ubrzana dodela ruskih pasoša – proglašava opštu mobilizaciju, odnosno da je iz „specijalne vojne operacije“, kako je zovu u Rusiji, prešla u „ratnu“ i proglasila ukrajinsku agresiju.

„Referendum” bi obuhvatio oblasti na istoku Ukrajine koje nisu pod kontrolom ruske vojske, već su to teritorije Luganske, Donbaske, Zaporoške i Hersonske administrativne oblasti. Ambasador Luganska u Moskvi Rodion Mirošnik je čak pozvao „prijateljske zemlje da pošalju svoje posmatrače na referendum“.

Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je u Samarkandu na samitu zemalja članica Šangajske organizacije za saradnju izjavio da je Ukrajina ta koja „želi da ostvari svoje ciljeve vojnim sredstvima“. Zbog nedavnih neuspeha ruske vojske na ratištu, Putin je sve više pod pritiskom da proglasi opštu mobilizaciju jer je evidentno da mu nedostaje vojnika i da su njegovi vagnerijanski plaćenici, čečenski „dobrovoljci“ i vojnici po ugovoru – uglavnom pripadnici manjinskih naroda iz siromašnih i udaljenih delova Rusije, poput Burjata – premalo za sve što je imao na umu u svojim ratnim planovima u Ukrajini: potpuna okupacija i postavljanje njegovog kvislinškog režima.

Vladimir Putin se za sada uzdržava od uvođenja opšte mobilizacije jer je „sklopio pakt“ sa Rusima – on je u ratu, a oni se ne mešaju u njegovu avanturu (mnogi kažu da se u Moskvi uopšte ne oseća da zemlja je u ratu). Ali ako Rusi, posebno iz urbanih sredina, budu morali da ratuju, a u Moskvu i Sankt Peterburg počnu da pristižu olovni kovčezi (tovar 200 – šifra mrtvih ruskih vojnika), atmosfera bi se mogla promeniti, a Putin se najviše plaši mogućih unutrašnje nemire ili izraze nezadovoljstva zbog rata.

Zato se i dalje opire mobilizaciji i kada ne uspe, ponovo preti „taktičkim nuklearnim preventivnim udarima“, koji su svakako veoma rizični. Naime, ove jeseni pokušava da spreči socijalno nezadovoljstvo jer sankcije sve više podrivaju privredu: samo u poslednja dva meseca bez posla je ostalo oko 200 hiljada Rusa, inflacija je dostigla skoro 20 odsto, primetan je nedostatak nekih osnovnih proizvoda, a došlo je i do manjih, ali i dalje primetnih poskupljenja benzina.

Loading...

Add Comment