ŠOOK! Evo ko je PRVA ŽENA PREDRAGA KONA, pašćete u nesvest (FOTO)

U opširnoj ispovesti, epidemiolog Predrag Kon otkrio je brojne detalje iz svog života koji do sada nisu bili poznati javnosti.

Rođen sam 10. juna 1955, u tri ujutru, u Železničkoj bolnici u Beogradu. Danas je to deo KBC „Dr Dragiša Mišović“. Od oca sam Andrije Ernesta i majke Danice. Očeva porodica je jevrejska, poreklom iz Čorne u Mađarskoj, odakle su najpre došli u Zagreb, pa potom u Beograd dvadesetih godina prošlog veka. Majka je iz trgovačke porodice Živković iz Aleksinca – počeo je priču za “Kurir” epidemiolog primarijus dr Predrag Kon, savetnik u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd i član kriznog štaba za borbu protiv kovida 19

U četvrtoj godini sam otišao u Njujork, gde je otac radio za „Jugoeksport“. Iz Amerike se sećam samo te škole u koju sam krenuo sa šest godina. I puta do nje. Živeli smo u Džekson hajtsu. Brat Jovan je skoro deset godina stariji i uvek me je pratio do škole, a majka je dolazila po mene. Sećam se da sam prvog dana, kada sam ušao, a ni reč engleskog nisam znao, zanemeo. Ali vrlo brzo sam ga naučio toliko dobro da su se svi čudili.

Imao sam jednog druga s kojim sam se intenzivno družio. I pričao sam mu da će biti rata između SSSR i Amerike i da će pobediti Rusi. To se pročulo, pa su me roditelji ispitivali šta ja to pričam, a ja sam samo pričao ono što sam slušao od brata. I upamtio sam to kao veliki stres jer mi je rečeno da više ne govorim gluposti.

U Njujorku smo bili do moje sedme godine, kada smo se vratili u Beograd. Mada sam u Americi praktično završio prvi razred, ovde sam ga ponovio, sugerisano je da to uradim jer sam, kao, slabije znao srpski. U školi sam se brzo istakao. Bitan mi je prelazak iz OŠ „Boris Kidrič“, gde je sada Druga (Filološka) beogradska gimnazija, u „Braće Ribar“, koja je sada „Kralja Petra“.

Bilo je to u četvrtom razredu. Tu sam sreo sadašnju ženu – Vesnu. Imao sam samo deset godina. Kad sam je video, a ovo je živa istina, bio sam šokiran da nešto tako lepo postoji! Lepa kao slika, što bi rekli. Fascinirala me je. Nosila je neku frizuru sa šiškama, kao što je i dan-danas nosi. Život nas je odveo na različite strane. Sreli smo se tridesetak godina kasnije.

Završavam tu osnovnu školu, upisujem gimnaziju – Drugu beogradsku, i vraćam se tamo gde sam i krenuo u osnovnu školu. Hteo sam da budem elektroinženjer sve do maturskog ispita, na kom mi je profesor fizike dao četvorku. To je promenilo sve. Smatrao sam da, ako ne mogu da imam pet na maturskom, nisam za elektrotehniku. Upisujem, na nagovor najboljeg druga, medicinu.

Vrlo sam nezanimljiv čovek, nemam ja neke ljubavi osim tih maštarija platonskih. Na fakultetu sam imao tek prvu ljubav. Ali sam veliki bukvalista, nisam se nešto mnogo borio oko nje. Čim je jednom rečeno da možda nismo jedno za drugo, odmah sam odustao. To je bilo sve pre prvog braka. Svetlana je farmaceut, upoznali smo se na Medicinijadi u Beogradu. Pevao sam tada „Hava nagilu“, ta pesma je bila dominantna. Razvila se ljubav.

Loading...

Add Comment