Ramuš Haradinaj je albanski je političar.
Haradinaj je bio optužen pred Haškim tribunalom za ratne zločine tokom rata na Kosovu i Metohiji. Haški tribunal je 2008. doneo oslobađajuću odluku. Skupština Republike Kosovo ga je 9. septembra 2017. izabrala, uz podršku Srpske liste, za premijera Republike Kosovo, dok je 19. jula 2019. podneo ostavku na toj funkciji
Apelacioni sud u Kolmaru 2017. odbio je zahtev Srbije za ekstradiciju bivšeg vođe OVK Ramuša Haradinaja.
U Albaniji je 1996. završio obuku i učestvovao u stvaranju terorističkih baza u gradovima Kuks i Tropoja.
U okviru istrage o ratnim sukobima na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. i aktivnostima OVK, Haradinaj je u Prištini 10. novembra 2004. razgovarao sa istražiocima Haškog suda za ratne zločine počinjene na tlu SFRJ, u vezi sumnji da je počinio ratne zločine nad Srbima i drugim nealbanskim stanovništvom tokom oružanih sukoba na Kosovu.
Povodom istrage Haškog tribunala protiv njega, sam Haradinaj odbacio je mogućnost podizanja optužnice Haškog tribunala protiv njega. On je odmah posle izbora ocenio da je reč o „spekulacijama i glasinama“.
Haradinaj je napisao knjigu Priča o ratu i slobodi koja je objavljena 2002. i u kojoj iznosi detalje o stvaranju OVK i sukobima sa srpskom policijom. Haradinaj govori francuski i engleski jezik. Oženjen je novinarkom Anitom Mućaj, s kojom ima kćerku, a iz prethodnog braka ima sina.
Prema izvodima iz sudskih spisa na osnovu kojih je Okružni sud i sproveo istragu 1. septembra 2007. protiv njega Haradinaj je između ostalog naredio da se u podrumima Hotela Paštrik osnuje provizorni zatvor, u koji su pripadnici OVK dovodili i zatvarali civile nealbanske nacionalnosti.
Vlasti u Beogradu optužile su Haradinaja da je odgovoran za mnoge zločine nad Srbima u tom delu Pokrajine i za njim raspisale poternicu. Optužen je za masovno ubistvo Srba na području Glođana, gde je u leto 1998. na poljoprivrednoj plantaži nađeno više od 20 leševa.
Haški tribunal je 2011. ponovo pokrenuo optužnicu protiv Haradinaja za zločine protiv čovječnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja 1998.[5] Novi postupak uključuje i optužnicu za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem zlostavljanja Srba, Albanaca i Roma, te ubistva i mučenja u logoru OVK u Jablanici, Opština Đakovica
Haradinaj je rođen 3. jula 1968. u selu Glođane kod Dečana u Metohiji. Posle demonstracija kosovskih Albanaca 1989. emigrirao je u Švajcarsku, gde je regrutovan u Narodni pokret Kosova, iz kojeg je nastala Oslobodilačka vojska Kosova. U Švajcarskoj je učio kung-fu i ratne veštine. U Albaniji je 1996. završio obuku i učestvovao u stvaranju terorističkih baza u gradovima Kuks i Tropoja. Na Kosovo je često dolazio ilegalno, a trajno se vratio sredinom 1997, kada je s braćom Dautom i Škeljzenom organizovao terorističke napade na policiju širom Metohije. U aprilu naredne godine postao je jedan od regionalnih komandanata OVK.
