NIKO NAM TAKO NIJE PLJUNUO U LICE! RADOŠ BAJIĆ O SLUČAJU BOLDVIN: Moramo li mi Srbi svakoj budali koja dođe da TITRAMO JA*CA

Holivudski glumac Vilijam Boldvin dočekan je kao zvezda i prijatelj proteklog meseca, kada je u Beograd stigao na snimanje serije “Južni vetar – Na granici”. Iako se oduševio srpskim gostoprimstvom, našim glumcima i setom, nije mu trebalo dugo da obrne ćurak.

Boldvin je sada glavna zvezda albanskih medija, kao jedan od aktera filma prištinskog reditelja Arbena Kastratija “Milošević i ja”. Ali ne samo zbog toga već i zbog izjava koje daje.

Srećan sam što ostvarujemo Arbenov san. Pažljivo sam pratio priču o tome šta se desilo u Bosni i ovde na Kosovu i bio sam velika pristalica zajednice u SAD koja je vršila pritisak na Klintonovu administraciju i gurala je da interveniše. Voleo bih da se intervencija desila mnogo brže – istakao je Boldvin za Euronjuz, koji je prvi put otkrio da je aktivno učestvovao u pripremama NATO bombardovanja 1999. Dodao je da mu ovo nije jedini projekat na Balkanu i na Kosovu.

Na ovakav gest Boldvina naš proslavljeni glumac, scenarista i reditelj Radoš Bajić, koji ima praksu da sarađuje sa inostranim glumcima, što je učinio i na nedavno završenom projektu “Heroji Halijarda”, nije mogao da ostane ravnodušan.

Moramo li mi Srbi svakoj budali koja dođe iz sveta da titramo jajca i iznosimo srce na dlanu? Ne sumnjam u najbolje namere kolega producenata da angažovanjem stranih glumaca sa prefiksom “zvezda” učine najbolje za svoj projekat i brend. Verujem da je i u konkretnom slučaju to bio povod. To razumem jer sam i sam koliko juče završio snimanje filma “Heroji Halijarda”, u kojem je igralo preko 30 američkih, engleskih i evropskih glumaca. Ali nijedan od njih nam nije tako pljunuo u lice kao osrednji glumac i servilni licemer prema potrebi, poznat kao mladi brat velike holivudske zvezde Aleka Boldvina – istakao je za Kurir Bajić, pa dodao:

Čovek koji na ovakav način za šaku dolara odrađuje ugovorne obaveze koje očigledno ima prema Šiptarima, koji se dodvorički hvali da je nagovarao Klintona da 1999. godine baci na Srbiju 17 tona osiromašenog uranijuma, čijim učinkom je poslednjih decenija procenat srpske dece obolele od kancera skočio za preko 200 odsto, ne zaslužuje ni da avionom preleti srpski vazdušni prostor, a kamoli da ga na najlepši i najsrdačniji način gostimo i zovemo da igra u našoj kinematografiji. Jadno, bedno i čemerno – zaključio je Radoš.

Add Comment