IZDAT CRVENI ALARM NA LEK KOJI SRBI PIJU U OGROMNIM KOLIČINAMA: Ovo će vam se desiti

Upotreba lekova protiv anksioznosti može da vas stavi u potencijalni rizik od kognitivnog poremećaja u kasnijem životu, prenosi “Daily Mail”.

Istraživači iz Organizacije za nuklearnu nauku i tehnologiju u Australiji otkrili su da lekovi mogu da utiču na ćelije mozga koje zauzvrat ometaju dendrite, ključne delove neuroona mozga.

Kako prenosi britanski “Daily Mail” milioni Amerikanaca koriste lekove protiv anksioznosti, a veza između njih i povećanog rizika od kognitivnog pada kasnije u životu odavno je poznata.

Istraživači se nadaju da će njihovo otkriće otvoriti vrata novoj klasi lekova koji neće imati dugoročni uticaj na zdravlje mozga.

Prema broju ljudi koji pate od depresije Srbija je još pre pandemije korona virusa, sa pet odsto obolelih, bila iznad svetskog proseka. Stručnjaci procenjuju da će uticaj pandemije na mentalno zdravlje ljudi biti veliki i da broj psihičkih poremećaja izazvanih stresom širom sveta beleži rast.

Prema Svetskom ekonomskom forumu, svaka treća osoba razvija anksioznost i depresiju prouzrokovanu novonastalom situacijom, a domaći psihijatri i psiholozi očekuju sličan trend u Srbiji.

  • Pronađena veza između lekova i demencije jako je važna jer se smatra da dugotrajna upotreba lekova protiv anksioznosti doprinosi ubrzanom razvoju demencije – kazao je profesor Ričard Beneti za “Neuroscience news”.

Tim je testirao dijazepam, uobičajan lek za anksioznost kako bi videli kako će reagovati na nuerološki sistem kod miševa.

Otkrili su da lek ne ide direktno u sinapse već u mikroglije – ključne ćelije u celokupnom održavanju mozga što nije ono što su naučnici očekivali.

Upravo ovo može da bude razlog zašto neki koji uzimaju lekove protiv anksioznosti pate od ozbiljnog umora, pa čak i od demencije i drugih kognitivnih problema.

Eksperti ovo objašnjavaju kao pražnjenje žica u mašini. Ako se žice oštete mogu da rade sporije ili potpuno da prestanu sa radom.Na kraju, ako je previše žica oštećeno cela mašina, koja je u ovom slučaju mozak, može da izgubi određene operacije.

Ovo istraživanje dolazi u pravo vreme budući da se nakon pandemije u svetu, ali i u Srbiji povećao broj ljudi koji pate od anksioznosti i depresije, posebno mladih. Statistika kaže da svaka 15 osoba u Srbiji ima neku vrstu duševnih smetnji.

Loading...

Add Comment