Kako ruski predsednik Vladimir Putin može sebi da priušti troškove, i direktne i indirektne, novog rata u Ukrajini?Lako. Pripremao se godinama.
Rezerve ruske centralne banke sada iznose rekordnih 640 milijardi dolara, piše Forbs. To je ekvivalent 17-mesečnim ruskim prihodima od izvoza, a nastavljaju i da rastu, zahvaljujući skoku cena nafte i gasa.
Naime, Rusija izvozi oko pet miliona barela sirove nafte dnevno, plus 2,5 miliona barela dnevno rafinisanih naftnih proizvoda, što prema firmi Cowen& Co, znači da na nju otpada oko 10 odsto svetske trgovine naftom.
Kako je cena nafte tipa „brent“ dostigla osmogodišnji maksimum danas jer je ugovcarana po 88.88 dolara, to znači da Rusija ima dnevno više od 600 miliona „petrodolara“.
Povrh toga, izvozi 650 miliona kubnih metara prirodnog gasa vrednog još 400 miliona dolara dnevno po današnjim, uvećanim cenama gasa u Evropi.
Važno je i to što se više ne može govoriti o ruskim prihodima od fosilnih goriva samo kao o „petrodolarima“, jer je Putin naporno radio na tome da „dedolarizuje“ privredu. Sada već daleke 2013. Rusija je primala dolare za 95 odsto svog izvoza u Brazil, Indiju, Južnu Afriku i Kinu. Danas, nakon decenije „dedolarizacije“, samo 10 odsto njene trgovine otpada na „zelembaće“.
Putin je 2015. Nakon uvođenja sankcija SAD kreirao i novi sistem za proces plaćanja, platformu Mir, kao zamenu za Društvo za svetsku međubankarsku finansijsku telekomunikaciju, ili SWIFT, o kome se toliko govori ovih dana jer američki predsednik Bajden preti isključenjem Rusije iz njega. Ona je danas povezana čak i na Epl pej, dodaje Forbs.
Putin je sve više zamenjivao dolare u trgovini zlatom. Od rekordno niskih zaliha 1995. Godine kada su iznosile samo dve milijarde dolara, Rusija je nagomilala do danas zlato vredno skoro 130 milijardi, što čini 20 odsto njenih ukupnih rezervi. To je ekvivalent oko 72 miliona zlatnika od jedne unce. Samo SAD, Italija i Nemačka imaju više zlata.
Iako Rusija dosta zlata dobija iz rudnika, kao i platine i paladijuma, jedan deo toga potiče i od prijatelja poput Venecuele, koja je 2019. Navodno utovarila 20 tona u ruski Boing 777, piše Forbs.
Prema profesoru ekonomije Univerziteta Džon Hopkins Stivu Hankeu, ruska centralna banka pokazala je zavidnu kompetenciju u upravljanju kursom rublje. Od 2016. godine se drži stabilno na 0,13 prema dolaru, mada je oslabila oko osam procenata tokom dosadašnje krize u Ukrajini.
Jasno je da je Putin taj novac investirao u svoju vojsku. Potrošnja na odbranu skočila je na maksimum od 90 milijardi dolara godišnje 2013, pred invaziju na Krimu, a 2020. iznosila je 60 milijardi dolara, prema podacima Svetske banke
To je “sitniš” u poređenju sa vojnom potrošnjom SAD (780 milijardi dolara) ili Kine (250 milijardi), ali Rusija troši na vojsku veći procenat svog BDP-a, čak četiri odsto. Putin bi verovatno mogao i to da poveća: prema podacima banke BNP Pariba, ruski javni dug je 18 odsto BDP-a, dok je ukupni spoljni dug te zemlje manji od 30 odsto BDP-a.Poređenja radi, dug Ukrajine iznosi 80 odsto BDP-a, a Sjedinjenih Država više od sto procenata.
