Postoji dosta predrasuda o brakovima između Srba i Albanki, ali kao i svaki brak i ovakvi nose i dobre i loše strane. U primeru Milinka Bogdanovića izgleda da je presudila ona dobra.Iako se njihov dolazak najčešće vezuje za udaljena, ruralna područja, ivanjički profesor Milinko Bogdanović potvrđuje da to nije uvek slučaj i da su neveste iz Albanije dobrodošle i u gradsku sredinu.Susreo sam se sa tabuima, vezanim za ovu temu. Međutim, neophodno je da čovek sam prelomi u svojoj glavi i da shvati šta želi od života. Ja sam više od svega želeo da imam porodicu i sve priče i predrasude sam ostavio sa strane – priča Milinko.Lepa Vjolca je u podgolijsku varošicu stigla iz Skadra, a Milinko je buduću suprugu prvo video samo na slici.
Iako se radnja dešava u 21. veku, priča ipak ima sve elemente tradicije. Njene sestre ovde žive već deset godina i znao sam da se radi o divnoj porodici. Dogovorili smo se i ja sam otišao u Skadar – priseća se Milinko.Nakon prvog susreta bio je siguran da je Vjolca žena sa kojom će provesti ostatak života. Sve je sudbina, mene je intuicija vodila na taj put i nisam pogrešio – kaže Milinko.Četiri godine nakon prave mrsne svadbe, Vjolca i Milinko dobili su kćerkicu Irenu, mezimicu koja je još više ojačala njihov brak. Ovo dvoje vedrih ljudi dokaz su da ljubav zaista potire sve razlike i da je snove moguće ostvariti, a u njihovom slučaju to je bila – porodica.
