EVO KADA ĆEMO SKINUTI MASKE! Tiodorović progovorio o svojim strahovima i dokle će mere važiti

Mogu da prihvatim da ima kritike, ali ako ona dolazi od onih ljudi koji su ušli u kovid centar, išli na teren, borili da se ljudima obezbedi adekvatna terapija. Međutim, imam utisak da najviše kritikuju oni koji ništa nisu uradili, kaže epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović, član Kriznog štaba.

Tiodorović kaže i da o virusu danas znamo mnogo više nego na početku pandemije, kao i da su najveći propusti bili u poštovaju propisanih mera.

Borba sa virusom traje od marta. Šta smo od tada naučili? Možemo li uraditi kratku retrospektivu?

  • Ono što sada znamo je mnogo više. Od prvih podataka na osnovu kojih smo zaključivali, informacije koje smo saznali tokom minulog perioda, sve skupa čini da sada znamo mnogo više. Nažalost, sada imamo i više posledica. Očigledno da se virus dobro adaptirao na humanu populaciju, a to znači da je pronašao najosetljivije ljude. Virus je, generalno, vrlo brzo proučen, pročitan je njegov genetski kod, što je bilo od velike koristi. Taj prvi talas smo mi dobro prošli, ali posle toga je došlo do naglog opuštanja stanovništva, pa smo imali tešku situaciju u julu, što bi trebalo da bude za nauk da treba biti oprezan.

Zašto nam treba ovoliko dugo vremena da se izborimo sa virusom? Govorili ste da nijednu epidemiju ne možete porediti sa ovom.

  • Ima više razloga. Prvi jeste poštovanje mera. Ni kod jedne bolesti do sada nismo morali da imamo takav odnos odgovornosti prema merama kao što je sada. Virus je mnogo zarazniji nego što je to bio slučaj ranije. Svaki propust u humanoj populaciji, u smislu sprovođenja mera, virus kažnjava, koristi priliku i pronalazi najosetljivije. Mi smo kod pandemije gripa imali lek koji deluje dosta brzo, kod bakterijskih infekcija tu su antibiotici uvek bili na raspolaganju, ovde nemamo odgovarajući lek. Mi smo pratili protokole i primenjivali sve što se primnjivalo u svetu.

Kako ste vi lično doživeli ovu borbu?

  • Nije bilo dileme da li treba da se pridružim i učestvujem u toj borbi. Na kraju svako od nas kada je upisivao medicinu, znao je da ga taj lekarski poziv ne oslobađa čak ni kada ode u penziju, pogotovo kada govorimo o zaraznim bolestima. Za mene to nije bilo iznenađenje da ja kao penzioner moram da se uključim, jer to sam smatrao svojom obavezom. Svaki lekar mora da bude spreman za takve stvari. Lekari uvek razmišljaju kako da pomognu, a ne da li su ugroženi. To je taj rizik profesije koji nas uvek očekuje, i ja verujem da i oni ljudi koji su položili svoj život, da su oni, pogotovo kao aktivni lekari, bili svesni rizika.

Krizni štab se našao na udaru kritika, između ostalog i vi sami. Kako se nosite s tim?

  • Andrić je to lepo napisao, “Neverovatna je moć onih koji nikada ništa nisu uradili da kritikuju one koji nešto rade”. On je to možda mnogo lepše rekao, ali suština je jasna. Mogu da prihvatim da ima i onih koji se ne slažu i da ima kritike, ali da to dođe od onih ljudi koji su ušli u kovid centar, išli na teren, borili da se ljudima obezbedi adekvatna terapija, ali ja imam utisak da najviše kritikuju oni koji ništa nisu uradili. U redu, nije stvar u tome što kritikuju, već se postavljaju kao vrhovne sudije. Međutim, ja sam izabrao drugi pristup, neću se baviti njima, ne želim da im odgovaram i smatram da je to jedini ispravan način. Prioritet je kako sve ovo zaustaviti, kako obezbediti da kontrolišemo situaciju, da sprovodimo sve mere, da štitimo zdravlje ljudi, a kad se to završi onda sledi analiza koja će nam svakako trebati u nekim narednim epidemijama.

Da li nam preti neka nova opasnost?

  • Mi moramo da shvatimo da taj mikrosvet predstavlja brojniju populaciju nego što smo mi, i u toj popalaciji mikrosveta, tako kažu naučnici, ima najmanje 30 vrsta virusa koji mogu da izazovu nešto slično. Onda nam takve analize služe da shvatimo u čemu je problem, kako da se organizujemo, da na vreme reagujemo kako da organizujemo, ne samo zdravstvenu službu već i celo društvo. Zato su nam, čini mi se, bili potrebni i psiholozi, sociolozi i komunikolozi, jer je važno na koji način prići određenoj grupi ljudi i približiti im sve što se dešava na pravi način.

Šta nas dalje očekuje, da li će biti novog pika?

  • Bojim se okupljanja. Svako veruje da kada ispraća staru godinu da odbacuje i sav teret sa leđa i okreće se nekoj lepšoj budućnosti i onda mora da to proslavi. Sledi nam Božić, veliki praznik, ali da li možemo ove godine da ga proslavimo tako što ćemo da budemo u uslovima gde nas neće biti puno, gde ćemo poštovati sve mere, gde ćemo moći u isto vreme da budemo i veseli i odgovorni? Znajte da mi dnevno za jednog bolesnika potrošimo 1.000 evra na terapiju. Da li država sve to može da podnese, uz to, lekari su nam umorni. Ako sada sve odradimo kako treba, onda će sledeća godina biti kako treba, ako ne, ovo će trajati mesecima.

Vakcine su tu, možemo li da odahnemo?

  • Vakcina ne može da se da ogromnom broju stanovnika pre juna. Pretpostavljam da već imamo negde oko 30 odsto kolektivnog imuniteta, do juna ako imamo tih 20 do 30 odsto prioriteta koji će primiti vakcinu, onda je to dobar obuhvat. Ali, svakako, ako ne budemo odgovorni, onda nam ne vredi ništa. Opet ćemo imati talase, pikove… Dakle, potrebno nam je zajedništvo, da se svi odlučimo da se danas odreknemo žurki, zabava, okupljanja, da bi nam sutra bilo bolje.

Kada ćemo skinuti maske, kada ćemo moći da zagrlimo nekoga bez bojazni da ga ne ugrozimo?

  • Prvo da raščistimo jedno. Vakcinacija je počela, ona će napredovati sve više, ali maske ćemo morati da nosimo i dok traje vakcinacija. Mi imamo ljude koji ne smeju da prime vakcinu, koji su alergični na neki njen sastojak. Nećemo moći sve ljude da vakcinišemo iz tog razloga, druga stvar je da idu dve doze. Posle prve doze razvije se 50 odsto imuniteta, posle druge doze preko 90 odsto.

Da li ćemo se i tokom leta pridržavati mera i preporuka?

  • I na leto ćemo morati da se pridržavamo svega, jer ako prime dve doze u razmaku od 21 dan, a nakon druge doze u najmanjem slučaju opet treba 21 dan, dakle, potrebno je mesec i po do dva da se stvori zaštitni nivo imuniteta. Može se reći da ćemo negde do septembra, oktobra biti u situaciji da se držimo mera, a da u 2022. uđemo rasterećeni i sa dobrim scenariom.

Add Comment