Glumac Dragan Gagi Jovanović objasnio da smatra kako je najveći problem mladih ljudi koji odu da žive u inostranstvo taj što zaborave maternji jezik. Međutim, nedavno se prisetio kako je izgledao njegov život sa spoznajom da boluje od bolesti koja se javlja između tridesete i pedesete godine života.
U razgovoru gde je pričao o brojnim temam istakao je da zapravo naša najvrednija zaostavština jeste kultura, jer prema Jovanovićevim rečima bez nje – mi smo izgubljene ovčice koje tumaraju okolo u potrazi za boljim pašnjacima.
- Dok sam igrao predstave po svetu, dešavalo se da ne mogu da razgovaram sa našim mladim ljudima jer nisu znali srpski. To je slučaj sa većinom naše dece koja se tamo rađaju ili su otišli kad su bili mali. Jezik je prva linija fronta i ako ga zaboravimo, zaboravićemo naše poreklo i istoriju koja je, istina, ponekad za zaborav, ali je uglavnom za slavu i ponos – izjavio je glumac za “Tanjug”.
Tokom leta prvi put u javnosti je pričao o problemima s kičmom i diskus heriniji, zbog koje je morao da se povuče sa scene na neko vreme, i otkrio kako je uspeo da izbegne operaciju.
- To je davno počelo. U životu sam napravio dve kuće i bukvalno – gurao sam kolica, mešao malter… Pritom volim sport, igrao sam tenis kao za zlatnu medalju. To je bolelo, igrao sam s tim bolom, a onda više nisam mogao da izdržim. Tenis je, mislim, najgori sport za tu vrstu povrede. Otišao sam na magnetnu rezonancu da vidim šta se dešava, kad sam se jednom jako ukočio. Ljudi su mi pokazali snimak: Vidite, vama je ovo iscurelo u kičmenom stubu, vi morate na operaciju – ispričao je Jovanović u emsiji “Zdravi sa dr Katarinom Bajce”. Nakon brojnih lekarskih konsultacija, odustao je od toga da legne pod nož, a za to je imao dobar razlog:
- A onda mi je jedan mladi doktor rekao da se njegova devojka oporavila i vratila taj diskus tako što je vežbala i išla na istezanja. Počeo sam da idem na istezanja, bio sam i u banjama, u Banji Koviljači i u Blatu. Zajedno sa vežbama je pomoglo. Posle šest meseci nisam prepoznao moj snimak. Pitao sam da li je moguće da sam ga vratio, kažu jeste -ispričao je Jovanović.
Međutim, bolest je učinila svoje, te je morao da promeni način života. Postao je disciplinovan, ali postoje momenti kada se opusti i ne misli čega sve mora da se pridržava.
- Čovek mora da zna kako da se podiže iz kreveta, ako hoće nešto da podigne da mora da čučne… To je gomila pravila o kojima treba misliti, ali s obzirom na to kako to zna da boli i kako se osećaš, vrlo lako zapamtiš sve to. Samo da ne ležim u krevetu i da ne mogu da se pomaknem – kaže popularni glumac, koji sve više vremena provodi u prirodi van grada.
Zanimljivo je to da Dragan Jovanović već petnaest godina najveći deo slobodnog vremena provodi izvan Beograda, tačnije u jednom mestu u blizini Zlatibora. A uz to ima i stan na moru – zbog supruge, kako voli da kaže.
- Branka je još dok smo se zabavljali želela da živimo na moru i evo želja joj se ispunila. Sada smo spojili Zemun, Zlatibor i Herceg Novi. Zlatibor nam je na pola puta, pa sad lepo možemo da odmorimo kad idemo ovamo. Kad smo tražili da kupimo stan nudili su nam i neke kuće. Šta će nama kuća? Nama je jedino važan pogled. On nam je važan i kad smo u našoj kući u Zemunu i u brvnari na Zlatiboru – rekao je u jednom intervju Dragan.
(Espreso.rs / Mediji / Tanjug)
