Igraju u kolu Milojko i Milojka. Kada se približio Milojki, Milojko joj šapne:• Jel’ bre, Milojka, o’š se je*eš?Kolo okrene jedan krug, pa Milojka odgovori:• Ne mogu. • Što, bre, ne možeš?!• K’o prvo, nevina sam, a drugo, posle jeb*nja me stalno boli glava.Ispred moje zgrade policija često pravi ”levak” za kontrolu vozila jer je zgrada tako pozicionirana da ima pregled na ulicu, ali da se lako može sakriti vozilo. Sprat iznad mene živi deda Janko, bivši policijski general, stari Titov kadar i pošten čovek koji u svojoj 92. godini izuzetno razborito razmišlja. Kada ih upazi sa terase obavezno izađe i krene da ih psuje, da im kea što ne zaustavljaju ”besna kola”, da im soli pamet kako u njegovo vreme nije bilo privilegovanih i da je on lično pisao kazne bahatim sinovima političkih funkcionera, kako su režimske pudlice i da je njegovo vreme on bi sve to uza zid.
Jednom je bila neka patrola koja ga ne poznaje i priveli su ga, kada su ga vratili pitam ga ”Deda Janko, šta uradi?” A on mi kaže ”Ta dva balavca više neće ovde patrolirati. Da vidiš samo kako im igraju guzce od straha kada me vide u stanici. I dalje sam strah i trepet iako sam skoro 40 godina u penziji.”Potpisali smo ugovor na dva meseca, da mu izigravam verenicu i pravim bivšu ljubomornom dok mu se ne vrati. U međuvremenu smo se zaljubili jedno u drugo i sada smo stvarno zajedno. Šalim se, nemam dečka, ali zato imam ispit sutra od kog mi zavisi budžet, držite mi fige. Ostavio sam cigare, smanjio alkohol, postao fit, sredio probleme s licem, doveo neke stvari u red koje su mi stvarale tješkobu i potrebu za ovim prvim, shvatio da ne trebam prijatelje dok sebe ne sredim, zaustavio kontakt s onima s kojima nikad nisam ni pričao, nabavio novi hobi, eto za početak.
