RAŽNATOVIĆEV NAJBLIŽI ČOVEK OTKRIVA: Arkan je živ, šam*rao je OVU pevačicu, a evo istine o Kristijanu Goluboviću!

Miloš Petković Dafina bio je bivši narednik Srpske dobrovoljačke garde i jedan od telohranitelja Željka Ražnatovića Arkana, kriminalca i vođe te paravojne formacije, koja je mnoge porodice u bivšoj Jugoslaviji zavila u crno.Arkanovo poverenje prema njemu bilo je toliko da mu je i život prepustio, a do sada nepoznate detalje o gardi, Arkanu i Legiji izneo je za Balkan Info.Upoznao sam Arkanovu kumu dok sam radio kao moler. I ja sam njoj završavao neke radove na njenoj kući, a inače te radove je Arkan finasirao. I jednog dana kada je on došao, pogledao me i pitao da li hoću da se pridružim njegovoj gardi. Pristao sam.” počinje svoju priču Petković, dodajući da mu se Arkan na početku činio kao neotesan i tvrdoglav čovek. Već u novembru 1993. godine Dafina je pristupio Srpskoj dobrovoljačkoj gardi. Poznati Legijin dril dočekao ga je odmah na početku.

Bilo je teško tih prvih dana. Kada sam ih sve video tamo ja sam pitao da li mogu da se vratim u Jerković. Ali eto uspeo sam da izdržim jedno četiri meseca. Maltretirali su me samo tako, da bi me doveli u red. Čak sam tada bacio bio i bombu u neki bunar pa su me kaznili tako što su me maltretirali tri dana i tri noći. Kazna je bila užasna. Inače da se zna, nisu svi u gardi primali platu. Problem je bio što je Legija delio platu, a da bi je primio moraš da dođeš ispred njega i da mu raportiraš. I bilo je tipova dođu, on ih nešto pita, oni se zbune i on ih otera. On je imao one urokljive oči. Svima su nam rekli da ga ne gledamo u oči već u pare koje drži u ruci. Legija je smatrao da ako neko ima strah da od njega podigne platu, šta će sutra biti sa takvim u nekoj borbenoj akciji. Mnogi nisu ni ručali jer su se plašili Legije. On je imao običaj da stoji tamo gde prolaziš kad uzimaš hranu. Stane i gleda te onim očima, namršten. I mnogi zbog toga nisu ni ulazili u kuhinju i tako su ostajali bez ručka.”Beg iz gardeDafina nije dugo ostao u Srpskoj dobrovoljačkoj gardi. Nije otišao uz rukovanje i “srećan put” jer – iz garde se jednostavno nije odlazilo. Iz garde si mogao samo da pobegneš.

“Tog dana kada sam odlučio da pobegnem bila je neka kiša. Ja i još jedan smo se spakovali, poneli pištolje i pare. Pukovnik Mačak je napravio jednu grešku koju sam ja posle ispričao Arkanu. On je imao neke devojke koje je dovodio na ses. I ja sam čekao da one dođu, znao sam kad je taj termin i lepo sam izračunao – dok se one skinu, dok on krene u akciju… I tad sam ja pobegao. Jurili su me tim džipom, teren je bio nezgodan, nekad nemaš gde da se sakriješ. Uspeli smo da posle uhvatimo autobus za Novi Sad ali nismo smeli posle busom za Beograd jer sam predvideo da će Arkan da blokira autobusku i železničku stanicu. Iz Šida sam zvao Arkana i on mi rekao da dođem slobodno kod njega i da mi niko neće smeti ništa. Naručio je sok i tražio da mu ispričam kako sam pobegao.”

Uvidevši da je Dafina čovek od akcije, nakon razgovora Arkan mu je ponudio da radi za njega. Dobio je posao da čuva deo gde komandant spava. Ko je hteo da vidi Arkana, morao je da prođe kroz njegove ruke i detaljnu proceduru.Pravila su bila rigorozna i važila su za sve. Čak i poznati kriminalci ostavljali su oružje na ulazu. Svako je morao da bude najavljen, i svako je morao da dobije dozvolu da vidi Arkana.Jednom je tako došla Mira Škorić i ona je odbila da je preteresemo. Javili smo Arkanu i on nam je rekao da je pustimo na donja vrata. On ju je onda pretresao i išamarao. Nisam bio tačno pored njih ali sam čuo da je ona donosila neku drgu.”Venčanje Cece i Arkana u medijima je nazvano “svadbom veka.” A kako i ne bi. Žitorađe nije imalo struju sve dok Arkan nije tamo kročio, a crkva u kojoj se par venčao pripremana je čak tri dana.

“Bilo je napeta sva ta priprema oko svadbe. Ceci se šila haljina u Italiji pa je bio problem što su morali da se nađu ljudi koji nisu osuđivani koji su mogli da sa Cecom odu u Italiju. Desio se jedan incident. Arkan je snimio jednog fotografa koji nije bio pozvan. I onda je uzeo motorolu i počeo da se dere. Tako da je tom fotografu prišlo obezbeđenje i oduzelo mu foto aparat. Ali eto ostalo je to kako je on ušao nepozvan. Ja sam posle sišao do ulaza i pitao onog što je stajao tamo kako je ovaj ušao, ali on kaže da nema pojma. Ma mora da ga mu je taj fotograf dao deset maraka da bi ušao.”

Pitao me je pred svadbu Arkan da li imam odelo. I ja sam imao već jedno koje sam kupio od para koje sam zaradio. A imao sam i cipele ali sam hteo da se Arkan malo otovori za svadbu. Glupo je da sve imam. Ćenta u tom trenutku vadi 500 maraka. A tad si za 100 maraka mogao da kupiš svašta. Cipele su bile 50 maraka. Tih 500 maraka sam trošio devet dana. Svašta sam kupio. Nisam mogao da potrošim. Kupio sam sat, cipele… A kravatu mi je poklonila žena od jednog policajca iz rečne policije. Tad sam se ja bavio švaleracijom.”

Koliko moćan je bio Arkan sa svojom mašinerijom svedoči i činjenica da je svom drugu policajcu interventna objasnila da njegova žena može da bude s kim hoće, i da se ne meša u njegovu i Dafininu vezu.A para je bilo napretek:Pa mi smo pare dobijali i od Arkana i od Državne bezbednosti. Znaš li ti šta znači kad od DB dobiješ 3.000 maraka a od Arkana 1.000 maraka. Ej bre pa ja sam samo patike u to vreme plaćao 300 maraka.”

Kada je Arkan uben, Miloš Petković Dafina bio je na otsluženju kazne u Zabeli.Pustili su me iz Zabele jer mi je umro otac. Pustili su me bez pratnje. Ja završio sahranu i svratim na Obilić da vidim Arkana. Kad sam došao pitam gde je Arkan, kažu mi da je u gradu. Ja se posle vratio u Zabelu i posle na TV čujem da je ujen. Ne znam šta da kažem na pitanje zašto je uben. Sumnjam na neke ljude koji su radili špijunažu.”Ali Dafina ne veruje da je neuništivni Arkan stvarno uijen. Kao dokaz navodi to da nijedan snimak nije prikazao njegov lš. Čak kaže i da je hteo da ode na grb, digne ploču i proveri.Ma ja verujem da je on živ”, zaključio je Dafina.

(Espreso.rs)

Loading...

Add Comment