Švedski list Aftonbladet objavio je članak u kojem tvrde da je Univerzitetska bolnica Karolinska odgovornim lekarima poslala uputstvo prema kojem, u slučaju nedostatka prostora zbog obolelih od virus Covida 19, moraju da odrede ko će od pacijenata dobiti intenzivnu negu, a ko neće.
Tako u tom uputstvu stoji da ljudima starijim od 80 godina, kao i mlađima u dobi od 60 do 70 godina, kojima je zatajio neki od organa, ne treba intenzivna lekarska nega. U dokumentu se takođe navodi da bi pacijenti koji su već na intenzivnoj nezi trebalo da budu u mogućnosti da je prekinu, ako pripadaju nekoj od gore navedenih kategorija, prenosi “24sata.hr”.
- Dokument treba shvatiti kao podršku odlučivanju lekarima koji su odgovorni za započinjanje ili prekid intenzivne nege. Čini se da se to odnosi i na biološku dob, a ne samo na stvarnu hronološku dob pacijenta. Ako ste ozbiljno bolesni, biološka dob može se proceniti višom ili nižom od stvarne dobi. Pacijentima treba dati prednost u skladu s novim smernicama kako bi mesta na intenzivnoj nezi bilo dovoljno – kazao je za Aftonbladet lekar koji želi da bude anoniman i dodao kako je broj bolesnika kojima je potrebna intenzivna nega povećan, ali da mesta ima dovoljno i za sad nema razloga za lečenje kojim bi se nekim bolesnicima davao prioritet.
S tim se slaže i nekoliko američkih lekara koji tvrde da lečenje na respiratoru neće pomoći svakome.
- Kad bolesnik ima ozbiljan problem s plućima, možete zamisliti da neki deo njihovog plućnog tkiva i dalje prima vazduh dok diše, ali ne uspeva da prenese taj kiseonik u krvotok. Da bi nadoknadio oštećenja plućnog tkiva, bolesnik diše teže i brže, kao da trči maraton. No, ne možete trčati maraton zauvek, pluća se umore i na kraju kolabiraju. Moj posao je da identifikujem te ljude pre nego što pluća prestanu da im rade i tada im se stavlja plastična cev u dušnik, zakači se za respirator kako bi im on udahnuo vazduh – objašnjava za Spektator Mat Štraus, lekar u jedinici za intenzivnu negu.
- Kada mehanički ubacujemo vazduh u oštećena pluća, činimo to jače nego što organizam inače diše i to može da rezultira dodatnim povredama pluća. Uopšteno, da bi ljudi to mogli da podnesu treba ih sedirati, što vodi do nepokretnosti i slabosti. Dok je u sedaciji, bolesnik ne može da kašlje ni da kvalitetno pročistiti disajne puteve, a to vodi do bakterijske upale pluća. To je teško preživeti. A u slučajevima obolelih od COVID 19, preliminarni rezultati podataka su vrlo obeshrabrujući – dodaje.Razmišljanja su različita…
- Ne znamo bi li preživeli koje smo stavili na respirator ionako ozdravili, ili bi neki preživeli samo da ih nismo stavili na respirator
