TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
Bračni par Nešić iz Rače Kragujevačke najvećim ima dve ćerke i devetoricu sinova. Pod žitom 85 hektara, a pod kukuruzom 20.
Devetoro mališana ispunilo očev san: Radost i sloga “stanuju” u domu mladih roditelja Ane i Dalibora Vukovića u Kosovskoj Mitrovici
Slađana (40) na svet donela sedmo dete: Tri brata i tri sestre s nestrpljenjem iščekuju novorođenog Branu
ČUDE mi se ljudi. U neverici prebrojavaju moje naslednike. Kažu da sam mogao da budem bogat da sam ih imao manje. Ne shvataju da jesam bogat. Prebogat! Deca su moje najveće blago.
Ovako govori Dragan Nešić (36), iz Rače Kragujevačke, otac jedanaestoro dece! Do pre nekoliko dana imao je dve ćerke i osmoricu sinova, ali se pre desetak dana supruga Sanja (39) porodila 11. put. Rodio se i “deveti Jugović”, Jovan, i ovoj porodici doneo neizmernu sreću.
Većina mladih čekaju prvo da se skuće, da im posao krene, da zarade, da sve bude potaman, pa tek posle da se žene i šire porodicu – nastavlja Dragan. – A, do tada život prođe!
Najstarije dete Nešića, ćerka Nevena ima 17 godina. Posle nje, rodili su se Nemanja (16), Ivana (14), Lazar (12), Marko (11), Miloš (10), Uroš (8), Ilija (6), Nikola (4), Petar (3) i beba Jovan.
Svi oni s ponosom mogu reći da su deca iz domaćinske kuće. Za vredne ratare posla je preko glave, ali Dragan i Sanja imaju za koga da se bore i stvaraju. Glava porodice, otac Dragan, zato obrađuje 170 hektara! Petinu te zemlje je nasledio, a ostalo je zakupio u okolnim selima i proširio posao. Osim nove trospratnice, toplog doma ove trinaestočlane porodice, u hangarima sva moguća poljoprivredna mehanizacija – pet traktora i tri kombajna, vršalice, sejalice, tanjirače, berači…
Nešići imaju krave, ovce, kokoške, svinje i povrtnjak samo za svoje potrebe, ali ne i za prodaju namirnica. Domaćin Dragan gaji žito na 85 hektara, kukuruz na 20, a ostalo su suncokret i detelina. Pomažu baka i deka svojim penzijama koje su stekli višedecenijskim radom u Austriji.
Ispred vrata porodične kuće poređane čizmice, patike, lopte, bicikli… Najstarija ćerka Nevena pohađa srednju Turističko-hotelijersku školu u Velikoj Plani, a kući u Raču dolazi tek svakog drugog vikenda. Nemanja je na prvoj godini Poljoprivredno-tehničke škole u Svilajncu. Svi školarci su vrlo dobri đaci.
Stariji pomažu mlađima oko školskih obaveza, a u kući hoće da usisaju, pospreme svoje stvari, da počiste za sobom – kaže mama Sanja. – Nisu izbirljivi. Ručaju ono što je skuvano, ne žale se. Iako ih je toliko, ni u čemu ne oskudevaju. Imaju sve što im je potrebno, ali nema ni rasipanja. Telefoni su im svima najdraži poklon i ovi mlađi se samo tome nadaju. Ali, ograničavam im vreme koje tako provode. Više volim da su napolju. Dečaci uglavnom vole fudbal i svi navijaju za Crvenu zvezdu, izuzev Miloša koji je jedini partizanovac u kući.
U kući pored njihovog domaćinstva žive Draganovi baka i deka po majci, Milanka i Isailo.
Najsrećnija sam baka i prabaka – govori nam Milanka. – Ponosna sam na sve njih, a verujte, to su posebna deca, prepametna, vredna i predobra. Kakva se samo poželeti mogu. Da ih Srbija ima više ovakvih, gde bi nam kraj bio. Sad je sve na snaji Sanji. Dok sam bila zdrava, pomagala sam u kuhinji, ali više mi bolna leđa i noge ne daju. Zato joj dečica sve pomognu.
Šesnaestogodišnji Nemanja već uveliko upravlja traktorom i velika je pomoć ocu kada su radovi u polju i kada nema obaveza u Svilajncu. Uskoro će i Lazar i Marko da se pridruže. Može se samo zamisliti kakva će Nešovići moćna poljoprivredna sila biti, kada svi momci stasaju.
PROSLAVE I ČOKOLADE.
I KADA nema nikakvog slavlja, u domu Nešića je uvek žurka – dečja graja, smeh i igra. Povoda za proslave, kažu, uvek ima. Osim onih povodom rođenja dece, svake godine se slave rođendani, krsna slava, a svaki put se obeleži i kupovina nove mehanizacije… U obližnjoj seoskoj prodavnici nam kažu da kada kupac traži 10 čokolada, odmah znaju kome ide u goste.
NEMA DEČJEG DODATKA ZA SVE.
KAO vlasnici zemlje nemamo pravo na dečji dodatak, a i da polažemo pravo, Zakon predviđa pomoć samo za prvo četvoro, jer svako dete preko tog broja, naša država smatra luksuzom, a žali se na belu kugu – priča Dragan. – Jedino što deci ne plaćamo knjige za osnovnu šklu. Za srednju najstarijima kupujemo. Očekujem da će ovo dvoje najstarijih da upišu fakultete i sve ću to da finansiram, samo ako budu hteli da uče.
