EKSKLUZIVNO PRENOSIMO! Menjaju se granice?! Ovako će izgledati konačni dogovor Beograda i Prištine!

  • Za profesora Londonske škole ekonomije i političkih nauka Džejmsa Ker-Lindzija, odluka američkog državnog sekretara Majka Pompea da imenuje Metjua Palmera na mesto specijalnog izaslanika za zapadni Balkan – odlična je odluka
  • U ekskluzivnom intervjuu za Ekpress, Ker-Lindzi kaže da se raduje što će videti na novoj funkciji Palmera, jer kaže da se stekao utisak da su SAD skrenule pažnju sa zapadnog Balkana
  • U ovom intervjuu, profesor Ker-Lindzi, koji se takođe bavi istraživanjima iz oblasti bezbednosti i mira u jugoistočnoj Evropi (zapadni Balkan, Grčka, Turska i Kipar), takođe je govorio o ideji korekcije granice, ulozi Nemačke i EU u procesu pronalaženja konačnog rešenja za Kosovo i Srbiju, modelu „Dve Nemačke“ koji je predložio poslanik CDU/CSU Peter Bajer

Profesor je na kraju predstavio svoj mozaik kako bi trebalo postići konačni dogovor između Prištine i Beograda!

Kako vidite imenovanje Palmera i vidite li bilo kakve signale da SAD žele da reše pitanje između Kosova i Srbije do leta 2020?

Džejms Ker-Lindzi: Mislim da je to odlična odluka. Za početak, to dokazuje da Sjedinjene Države žele da ostanu angažovane u ovom regionu. Ovo je važno. Stekao se utisak da se Sjedinjene Države povlače. Takođe, posebno je izbor izaslanika od vitalnog značaja. Palmer vrlo dobro poznaje region. Ima pravi temperament za ovu ulogu. Direktan je i ne pokušava da izbegne probleme. Radujem se da vidim kako će se ovo pitanje rešiti u narednim mesecima.

Da li još uvek postoji mogućnost razmene teritorija između Kosova i Srbije, kao konačno rešenje?

O tome se dosta spekulisalo u poslednjih godinu dana. Ne mislim da je korisno previše se fokusirati na to. Ono što znamo je da je potreban sporazum između Kosova i Srbije, koji će problem rešiti jednom zauvek i omogućiti Kosovu članstvo u Ujedinjenim nacijama. Treba ostaviti dve strane da odluče kakav će dogovor postići. Kao i mnogi drugi, mislim da je važno da strane budu otvorene. Ako Beograd i Priština žele da postignu sporazume o teritorijama, to ne možemo isključiti. Uslov je da svaki postignuti sporazum bude u skladu sa međunarodnim pravom. Konačno, na njima je da odluče. Trebali bismo pozdraviti sve napore koje ulažu kako bi postigli dogovor.

Šta možete reći o ulozi Nemačke i Evropske unije? Smatrate li nemačko angažovanje po pitanju dijaloga kao kontru američkom pokretu?

Nemačka i Evropska unija imaju vitalnu ulogu. U slučaju EU, postignuto je malo, jer je EU trenutno u periodu promena. Nakon izbora novog parlamenta u maju, u iščekivanju smo imenovanja nove Komisije. To je u nihovom fokusu. Moramo da vidimo da li će mađarski kandidat za komesara za proširenje dobiti odobrenje od parlamenta. Iskreno, nadam se da ne. Nepodoban je za ovu poziciju. Jednom kada ova komisija bude formirana, očekujem da će EU opet dobiti aktivniju ulogu. Međutim, u ovoj fazi je nejasno ko će voditi ovaj proces iz Evropske unije. Hoće li Žosep Borel kao novi visoki predstavnik ili će to biti novi komesar za proširenje, ma ko god bio. Moramo da sačekamo i vidimo. Kod Nemačke je nešto drugačije. Jasno je da su Berlin i Velika Britanija zauzeli drugačiji stav u odnosu na dijalog od Sjedinjenih Država i prošlog rukovodstva EU, oličen u visokoj predstavnici Federici Mogerini. Biće zanimljivo videti kako će se razvijati položaj Nemačke u sledećoj fazi. Da li će Nemačka biti ubeđena da bude malo otvorenija u svom pristupu ili će se kruto držati svog stava? Lično sam bio veoma razočaran načinom na koji je Nemačka pokušala da zatvori diskusije prošle godine, zauzimajući veoma fleksibilan stav o onome o čemu se moglo razgovarati. Ovo je kontraproduktivno za sve uključene strane. Nadam se da će se to promeniti.

Što se tiče modela “Dve Nemačke”, da li mislite da je to dobra i izvodljiva ideja?

Ova ideja se pojavljuje od pregovora o statusu 2007. Mislim da je to zastarela ideja. Moglo je uspeti pre jedne decenije. Sada znam jako malo ljudi koji misle da ova ideja može biti rešenje za napredovanje. Mislim da je mnogo bolje pokušati naći konačan i sveobuhvatan sporazum koji će problem rešiti jednom zauvek. Mislim da je to moguće i da treba biti u središtu međunarodnih napora. Privremena „rešenja“ poput ovog nisu baš korisna. Ona samo produžavaju problem.

Sa vašeg stanovišta, kako bi moglo izgledati konačno rešenje između Kosova i Srbije?

Elementi i rezultat dogovora već su poznati. Svaki konačni sporazum mora biti zasnovan na obostranom prihvatanju i potpunom priznanju. Takav sporazum bi poslao Kosovo u Ujedinjene nacije, a Srbiju i Kosovo bliže evropskim integracijama. Takođe mora biti u skladu sa međunarodnim pravom i mora biti demokratski usvojen. U pogledu specifičnosti, moramo da osiguramo da srpsko versko nasleđe na Kosovu bude zaštićeno. Imamo pitanje manjinskih zajednica. Opet, mislim da moramo biti otvoreni u vezi sa tim kako ćemo rešiti ovaj problem. Moguće je da je neki oblik autonomije odgovor na pitanje o Zajednici srpskih većinskih opština. Međutim, može se dogoditi i da Beograd i Priština vide neku prednost u bilo kojem teritorijalnom sporazumu. Kao što rekoh, moramo biti otvoreni i pustiti ih da dođu do dogovora koji im najviše odgovara. Najzad, najvažnije je pronaći funkcionalno i održivo rešenje ovog pitanja.

Alo.rs

Add Comment