TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
Zabavljala sam se sa momkom 7 godina. Na početku veze sve je bilo ok ali kako je vreme prolazilo postajalo mi je sve manje interesantan i jednostavno nije mogao da ispuni moja očekivanja. Zaprosio me i nastavila sam kao pre, rekla sam da. Kako se bližilo bilo mi je sve teže i teže i na žalost pobegla sam 3 dana pred venčanje.
Ne želim da provedem život sa nekim samo iz sažaljenja, potrebno mi je mnogo više od toga što mi on može pružiti. Ne znam da li me je ikad preboleo, žao mi je ali… Prošla su 3 meseca i našla sam novog dečka. I ako mi je žao starog moram da priznam da mi je puno pomogla veza sa njim, dosta sam dobila iz te veze.
Sa ovim dečkom sam odmah znala gde i šta i moram da priznam da ako me zaprosi u narednih mesec+ da uopšte ne bih odbila i verovatno bi ušla u brak sa njim. Da li je to loše od mene?
